Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Fiskalna ekonomija i strategija tranzicije". Rad ima 12 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.

Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.

Ako tekst koji se nalazi ispod nije čitljiv (sadrži kukice, znakove pitanja ili nečitljive karaktere), molimo Vas, prijavite to ovde.

Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati ovde.

 

            Sadržaj:

Fiskalna ekonomija ...........................................................        2

1.1. Mere fiskalne politike.................................................         2

2. Osvrt na fiskalnu reformu u Srbiji ....................................       2

2.1. Siva ekonomija ..........................................................        4

2.2. Fiskalni rizici .............................................................         5

3. Srbija u periodu tranzicije ..................................................    6

3.1. Izgradnja institucija ....................................................         7

3.2. Rast i makroekonomska stabilnost ............................. 8

3.3. Strategija u budućnosti ............................................... 9

Literatura ........................................................................... 12

Fiskalna ekonomija i strategija tranzicije

1. Fiskalna ekonomija

Fiskalna politika utiče na prihode i potrošnju ljudi, pomaže u određivanju alokacije resursa između privatnih i kolektivnih dobara te utiče na podsticanje investicija.

1.1 Mere fiskalne politike

diskrecione mere fiskalne politike:

2. OSVRT NA FISKALNU REFORMU U SRBIJI

Usvajanjem serije zakona od strane Narodne skupštine Republike Srbije tokom marta i aprila 2001. godine, započeta je sveobuhvatna fiskalna reforma, te je fiskalni sistem Republike počeo da dobija konture koje se već više godina sreću u ostalim zemljama u tranziciji.

Paradoksalno je da je Srbija, koja je na sâmom početku prošle decenije prednjačila u odnosu na druge post-komunističke privrede u pogledu sprovedenih promena u sistemu javnih prihoda, zbog retrogradnih poteza povlačenih tokom te dekade došla u situaciju da joj je bio neophodan ovako radikalan zahvat već u prvim mesecima po obrazovanju nove, demokratske vlade.

Pokazalo se, naime, da su nasleđene veoma slabe, nekontrolisane i nepravične javne finansije, koje su u prethodnim godinama otvarale mogućnosti za različite zloupotrebe, koje su se onda, prirodno, i dešavale.

Uprkos tvrdnjama bivših vlasti o uravnoteženosti budžeta, postojali su veliki, ali skriveni deficiti, koji su, npr. u 2000. godini, dostigli čak 13% bruto domaćeg proizvoda (BDP). Oni su poprimali oblike gubitaka javnih preduzeća (EPS, NIS i dr.), docnji u plaćanjima dobavljačima i u isplatama penzija, socijalnih davanja i sl., neplaćenog duga prema inostranim poveriocima, neisplaćene "stare" devizne štednje i dr.

Oko 40% javnih rashoda (ne računajući rashode socijalnog osiguranja) finansiralo se van budžeta, preko posebnih računa (Direkcije za obnovu zemlje, Direkcije za puteve, Direkcije za izgradnju i razvoj Kolubarskog regiona, ŽTP-a, NIS-a, RTS-a, "Socijalnog programa", "Sredstava solidarnosti" i dr.). Za ove račune uvođene su brojne namenske dažbine (poseban porez na promet proizvoda za železnicu, devet različitih naknada na naftne derivate, četiri naknade na alkoholna pića, tri naknade na cigarete, "taksa" solidarnosti i "doprinos" solidarnosti na poslovne transakcije u platnom prometu, dnevnica solidarnosti, taksa na električno brojilo i dr.), tako da je sistem javnih prihoda postao ne samo do te mere fragmentizovan da se u njemu našlo preko 235 različitih javnih dažbina, nego je u lavirintima tolikih propisa bilo gotovo nemoguće snaći se – ne samo najširoj javnosti, nego i uskim specijalistima.

Nenamensko, čak i protivzakonito trošenje uzimalo je maha, a sistem nije formirao efikasne mehanizme za suzbijanje ovakvih pojava. Budžetska inspekcija zapošljavala je samo četiri inspektora na celokupnoj teritoriji Republike, sa izuzetno ograničenim raspoloživim resursima, dok nezavisna revizija trošenja javnih sredstava uopšte nije postojala.

...

 

--------------------------------OSTATAK TEKSTA NIJE PRIKAZAN. CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU.----------------------------------------------------

    www.maturski.org

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL:

[email protected]